Sajam žena sa sela,UŽ “Priroda”pokazao trud, rad i kreativnost
Udruženje žena “Priroda” Bratunac, organizovalo je Sajam žena sa sela.Sajam je održan u okviru projekta “Ekonomsko osnaženje žena sa sela”, koji UŽ “Priroda” Bratunac provodi uz podršku Ekumenske inicijative žena iz Omiša.Na Sajmu su, svoje proizvode predstavile 22 žene a promovisana je i brošura sa opisima preduzetničkih inicijativa žena kao i Vodič za registraciju seoskih domaćinstava.
Ovom aktivnošću obilježen je i Međunarodni dan žena na selu – 15.oktobar!
Izvršna direktorica Udruženja žena “Priroda” Bratunac, Željana Pjevalica kaže da ovaj projekat kao i Sajam imaju za cilj da pokažu šta je ono što žene na selu svojim radom i u okviru svojih domaćinstava proizvode.
„Mi danas, ovim Sajmom želimo da skrenemo pažnju na položaj žena sa selu, da ih učinimo vidljivijim,njih, njihove biznise, ono što one rade. Jer, postoji jedan stereotip, da žene sa sela se bave samo agrobiznisom ali na ovom Sajmu pokazujemo da žene sa sela imaju jako puno različitih inicijativa, vrlo su kreativne, njihova pakovanja proizvoda su dizajnirana vrlo lijepo i te ideje samo neko stručan kad bi podržao, bile bi još bolje. Imamo žene, koje, sa svojim ručnim radovima, mogu parirati svjetskim modnim brendovima – govorim o izuzetnom vezu, tkanju, šivanju, heklanju, pletenju… Mi ovdje promovišemo prave vrijednosti, jer ove žene iza sebe nemaju nikakvog „uticajnog rođaka“, one ovdje predstavljaju samo ono što su one uradile u okviru onoga čime raspolažu.Ovo je ta vrijednost, bez ikakvog napuhavanja, bez lažnih diploma i svega onoga što je danas, nažalost prisutno. Ovaj Sajam je upravo način da predstavimo ove prave vrijednosti, koje još uvijek postoje na selu, u ženama koje održavaju seoska domaćinstva i zajednice“ – kaže Pjevalica.
Ona ističe da se u sela mora više ulagati. „Vjerujte da nećemo imati sela ukoliko ne uložimo više u ženske preduzetničke inicijative na selu, infrastrukturu, promociju i podizanje svijesti svih ljudi, da je ono što žene na selu proizvedu, prava vrijednost. Ovo je pravi džem, prava šljiva, pravi pekmez, pravi vez i to je ono što mi promovišemo“ – napominje Pjevalica.
Uz Sajam žena sa sela, koji je poslednja aktivnost projekta „Ekonomsko osnaženje žena sa sela“, koji je podržan od strane Ekumenske inicijative žena iz Omiša, proteklih mjeseci je realizovno još niz događaja sa samo jednim ciljem – učiniti ženu sa sela vidljivijom i ekonomski ih osnažiti.
„Imali smo različite sastanke sa predstavnicima lokalne uprave i Turističkom organizacijom Bratunca.Ti sastanci su rezultirali izradom Vodiča za registraciju seoskih domaćinstava, kako bi registraciju učinili dostupnom. Naravno na registraciji još puno treba raditi ali radićemo i na promociji ovog Vodiča i na promociji brošure sa opisima preduzetničkih inicijativa žena. Takođe, u okviru projekta smo imali nekolko edukativnih I praktičnih radionica sa ženama, korisnicama projekta u okviru kojih su stečena nova znanja I vještine u oblasti razvoja seoskog turizma, marketinga I dizajna. Jedna radionica je bila na seoskom domaćinstvu Drina River, prvo koje je registrovano u opštini Bratunac a druga radionica je bila organizovana na Sajmu Dani maline, i njoj je prisustvovao ministar trgovine i turizma Denis Šulić“ – kaže Pjevalica.
Opšta poljoprivredna zadruga ŽENA i UŽ “Maja” iz Kravice predstvaili su svoju paletu proizvoda na Sajmu. Nada Marković, predjsednica zadruge i UŽ “Maja” kaže da i dalje treba puno raiti kako bi žene na selu bile vidljivije.
„Sela nam već odumiru i zato treba mnogo raditi da oživimo sela, da pružimo veću mogućnost ženama da ostanu na selu“ – kaže Markovićeva.
Gordana Todorović iz sela Repovac na Sajmu je predstavila dio onoga što u svom domaćinstu proizvodi.
„Uzgajam kupinu, malinu, imam plastenik, kravu. Zimnicu pravim od povrća iz svog plastenika… Moja porodica je takođe uključena. Meni ovaj Sajam puno znači, zato što sam ja u Udruženju i znači kad imamo priliku da promovišemo svoj rad. Ja sve prodajem na kućnom pragu“ – kaže Gordana i dodaje da bi joj neki podsticaj dobrodošao.
Azemina Karić iz MZ Suha na Sajmu je izložila ručne radove a bavi se i spremanjem zimnice i drugim poslovima svojstvenim ženama na selu.
„Pravim džemove, ajvar…ovih dana sam baš opterećena narudžbama. Izrađujem nakit, pletem, pravim slike. Nema države u koju moj ručni rad nije otišao…Bila sam na radionici izrade kapa u Beču i mojih 24 kape se nalaze tamo. Ja radim od svoje desete godine, tako sam naučila, moja radni dan počinje u 4-5 sati ujutru i završava poslije ponoći. Jednostavno,volim da radim, mene rad odmara i vjerujem da će doći vrijeme kada će se rad vrednovati“ – kaže Azemina.
Mirjana Ostojić od zaborava čuva tradicionalni vez. Sajam žena sa sela, dobra je promocija ove tradicionalne ručne radinosti.
„Iz hobija se bavim vezom. Vezem na odjevnim predmetima, peškirima, nošnjama za folklor i tako upotpunjujem svoje vrijeme. Od majke sam naučila veu i kada sam prvi put probala, vidjela sam da mi to ide od ruke. Nadam se da će i moja kćerka nastaviti ovu tradiciju“ – kaže Mirjana.
Milena Simić iz Popovih Bara, takođe ima širok sprektar proizvoda.
„Proizvodim paprike, paradajz. Pravila sam i džem od šipurka. Likere pravim od maline, kupine, aronije. Trenuto smo u procesu pravljenja vina i tako, sve radimo. U penziji sam i da se ne bavim poljoprivredom, ne znam šta bih“ – kaže Milena.
Behara Osmanović kaže da sa svojom porodicom najviše proizvodi voće koje prerađuje u džemove.
„Najviše smo se orijentisali na proizvodnju voća jer proizvodimo tri vrste pekmeza – slatki, kiseli i nakiseli. Sad smo počeli da proizvodimo malo više krompira i kukuruza pa to sve prodamo i tako povećavamo kućni budžet. Najviše nam problem predstavlja nedostatak tržišta za izvoz“ – kaže Behara.
Nedostatak tržišta izazov je sa kojim se suočavaju Slađana Zolotić i Borka Prodanović.
„Bavim se hladnim porcelanom, izrađujem ruže. Imam kalupe i pravim željeni oblik. Na ovu ideju sam došla preko fejsbuka, prije 3 godine, kako bi slobodno vrijeme time upotpunila. Tržište je loše što se tiče Bratunca, samo je 8.mart dobar“ – kaže kroz smijeh Slađana Zolotić.
I Borka Prodanović je iz hobija počela da se bavi izradom torbi.“Radim torbe i cvijetne dekoracije. Najviše izrađujem markami torbe, to mi je najomiljenije ali imam i heklane torbe. Što se tiče prodaje nije nešto, samo za 8.mart i to je to. Zato nam dobro dođu ovi sajmovi da ljudi čuju za nas“ – kaže Borka.
Sa tradicijom proizvodnje povrća, dugom više od 100 godina, gazdinstvo Nešković je dokaz da se, uz doduše naporan i konstantan rad, od poljoprivrede može živjeti. Bojana Nešković je peta generacija Neškovića.
„Mislim da postoji velika budućnost i perspektiva za mlade i žene da žive na selu, ali isto tako apelujem ovim putem na društvo i državu da više posvete pažnje i ženi i ljudima koji žive na selu.Moja porodica je uspjela da održi tradiciju zahvaljujući posvećenosti i ljubavi ali je jako bitno da imamo mogućnost da apliciramo na određene projekte. Dobar primjer je Srbija, koja pomaže selo i poljoprivrednike a evo ja sam sa 35 godina aplicirala na sredstva i nisu mi bila odobrena, jer sve ide preko „štele“. Danas, nemam pravo ni da apliciram na određene pozive jer sam prešla starosnu granicu“ – kaže Bojana, koja ne nosilac gazdinstva Nešković.
Dana Ješić sa suprugom se bavi pčelarstvom a uz to i porizvodnjom povrća. Ističe da je plasman proizvoda najveći problem.
„Uz Drinu, imamo imanje, 15 km udaljeno od Bratunca, posjedujemo preko 100 pčelinjih društava a bavim se i uzgojem svih poljoprivrednih kultura. Problem nam predstavlja tržište, petkom prodajem ovdje na pijaci u Bratuncu i na Sajmovima. Prošle godine na Sajmu u Tuzli, od 1600 uzoraka, moj med je bio najkvalitetniji i dobila sam sertifikat i zlatnu pčelicu za to“ – kaže Dana koja , kad završi sve obaveze napolju, uveče voli da odmori uz vez ili pletenje.
Sena Hasanović iz Redžića, je na sajmu pokazala posteljine, kecelje i druge radove.
„Inače šijem ali se bavim i poljoprivredom. Uzgajam paprike,paradajz… Sajam mi mnogo znači, najviše zbog druženja, da izađemo iz kuće. Najlakše mi je da proizvode plasiram od svoje kuće, jer evo ja da odem do Bratunca, dok platim taxi 5 KM u jednom pravcu, dok tezgu, dok jedem , nema me nigjde“ – kaže Sena.
Suada Obradović iz Kravice, kaže da je Sajam žena na selu kao i drugi sajmovi prilika da lokalno stanovništvo prepozna rad žena na selu.
„Ja se iznenadim kad odemo u neki drugi grad, koliko naši proizvodi tamo su traženi a u Bratuncu to nije slučaj. Da li ljudi nisu prepoznali naš kvalitet ili je nešto drugo u pitanju ne znam. Trenutno smo angažovani na pripremi kupinovog vina i mislim da bi uz razvoj turizma i naši proizvodi bili prodavaniji“ – kaže Suada .
Kvalitet Suadinih priozvoda ipak je prepoznala Svetlana Ristanović iz Bratunca, dugogodišnji kupac.
„Mnogo znače ovi domaći proizvodi. Inače od Suade kupujem sve njene domaće proizvode, i jako sam zadovoljna i cijenom i kvalitetom. Imam djecu, oni to vole da jedu i bitno mi je da znam šta kupujem“ – kaže Svetlana.
Sve žene koje su učestovale na Sajmu dobile su zahvalnice.