Нерадни дан 21.новембар – наредба о радном времену у општини Милићи
У складу са Законом о празницима РС, републички празник 21.11.2023. године је Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. С тим у вези начелник општине Милићи је донио Н А Р Е Д Б У о одређивању предузећа, установа и других организација који су дужни да раде у дане празника Републике Српске у мјесецу новембру 2023.године.
Ради задовољења неопходних потреба грађана, дана 21.11.2023. године дужни су да раде:
1. Дом здравља у времену 00,00 до 24,00 часа са организованом хитном службом,ХЕС службом и ковид амбулантом;
2. Ватрогасна јединица у времену од 00,00 до 24,00 часа (дежурства);
3. Комунално предузеће – континуирана испорука воде и одвоз смећа-дежурство;
4. ЗУ апотека „ Гален“ Милићи: од 8,00-14,00 часова ( обавезно истицање броја телефона за контакт у случају потребе)
5. Ветеринарска амбуланта Милићи (дежурство или приправност), гдје распоред приправности мора бити видљиво истакнут на ветеринарској амбуланти.
Члан 3.
Ради задовољења неопходних потреба грађана, дана 21.11.2023. године могу да раде:
1. Аутобуска станица и јавни превоз путника у складу са редом вожње;
2. Бензинске пумпе са редовним радним временом.
Трговински објекти, занатско предузетничке радње и остали привредни субјекти, за обављање своје дјелатности у дане републичког празника одређеног чланом 1. ове Наредбе, дужни су поднијети Захтјев за издавање рјешења за рад и радно вријеме Одјељењу за финансије, привреду и друштвене дјелатности Општине Милићи.
Члан 4.
Ова Наредба биће објављена у „Службеном гласнику Општине Милићи“, а примјењиваће се за дан 21.11.2023. године.
Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум, јесте споразум који је потписан у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, а којим је прекинут рат у Босни и Херцеговини (1992–1995). По овом споразуму, БиХ бива подељена на два дела: Федерацију Босне и Херцеговине (51% територије некадашње СР БиХ) и Републику Српску (49% територије некадашње СР БиХ).[2]