Danas slavimo SVETOG ALIMPIJA
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 9. decembra po novom kalendaru (26. novembra po starom) proslavljaju Svetog Alimpija Stolpnika.
Sveti Alimpije je predstavljen u pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu (stubu).
Jedna od najpoznatijih fresaka je u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, zajedno sa Simeonom i Danilom Stolpnikom.
Sveti Alimpije Stolpnik rođen je u Andrijanopolju u 6. veku. U mladosti se udaljio na neko grčko groblje van grada, za koje se verovalo da je mesto puno demona i nečistih sila.
Tu je postavio krst, sagradio hram i podigao stolp, stub, na kojem je, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Zbog toga je i nazvan Stolpnik.
S vremenom, ljudi su počeli da ga poštuju i dolaze radi utehe, pouke i isceljenja.
Poživeo je, po mišljenju jednih, stotinu, po mišljenju drugih, 112 godina. Njegove mošti i danas su isceliteljske. Sačuvana je njegova glava koja se danas nalazi u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori.
Sveti Alimpije Stolpnik slavi se kao krsna slava, uvek posna zbog Božićnog posta.
U narodu se priča da je zaustavljao kugu i gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio razna druga čuda.
Sveti Alimpije smatra se zaštitnikom stoke, pa je narod nekada verovao da stoku danas nikako ne treba uprezati. Izbegava se kravlje meso, a na istoku Srbije na sto se ne iznosi teletina, kako bi u kući vladali napredak, sloga i mir. Na današnji dan odlazi se rano u crkvu da bi sve bilo zdravo u narednoj godini.
Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika. Poštovan je i u katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi.
Iako praznik Sveti Alimpija nije zapovedan, a time i neradan za vernike, njegov kult je rasprostranjen kod Srba i slavi se i kao krsna slava.
Prema narodnoj tradiciji, ne valja ni da se na ovaj dan jede goveđe meso. Kao i na sve druge velike pravoslavne praznike, i na ovaj bi, barem što se narodne tradicije i običaja tiče trebalo preskočiti sve teške poslove.
