Mocart – najgenijalniji stvaralac u istoriji muzike

Austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart /1756-1791/, jedan od najgenijalnijih stvaralaca u istoriji muzike, umro je 5. decembra 1791. godine.

Mocart je bio “čudo od djeteta”, pa je tako u šestoj godini napisao prvu kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu “Јednostavna prevara”.

On je napisao oko 600 djela, među kojim su opere, simfonije, te koncerti za klavir, violinu, flautu, klarinet, hornu i druge instrumente, ali i gudačke kvartete, te sonate za klavir i violinu, kantate i mise.

Mocartove opere su: “Figarova ženidba”, “Čarobna frula”, “Otmica iz Seraja”, “Don Đovani”, “Tako čine sve” i “Idomeneo”.

On je poznat po simfonijama: “Hafner simfonija”, “Lincerska simfonija”, “Praška simfonija”, “Simfonija u ge-molu”, “Јupiter simfonija”, te misi “Rekvijem” i kvintetu sa klarinetom “Mala noćna muzika”.

Mocartov rad pokriva gotovo sve žanrove njegovog doba, uključujući simfonije, koncerte, kamernu muziku, muziku za klavir, operske i horske kompozicije.

Mocartovi citati:

– Muzika je uvek bila hrana ljubavi, a ljubav je hrana za muziku.

– Muzika nije u notama, već u tišini između njih.

– Ne obraćam pažnju ni na čije pohvale ili krivice. Jednostavno pratim svoja osećanja.

– Šta je gore čak i od flaute? – Dve flaute!

– Naše bogatstvo, u našim mozgovima, umire sa nama… Osim, naravno, ako neko ne odrubi naše glave, a u tom slučaju nam ionako ne bi trebalo.

– Kao što je smrt, kad smo je bliže razmotrili, pravi cilj našeg postojanja, ja sam tokom poslednjih nekoliko godina formirao tako bliske odnose sa tim pravim i najboljim prijateljem čovečanstva da mi slika smrti više nije zastrašujuća, no prilično umirujuća i utešna.

– Oprostite mi, Veličanstvo! Ja sam prost čovek! Ali, uveravam vas, moja muzika nije.

– Muzika je moj život i moj život je muzika. Ko to ne razume nije vredan Boga.

– Ako me ne prihvati Nemačka, moja voljena otadžbina, kojom se, kao što znate, ponosim, onda ću morati, u ime Boga, obogatiti Francusku ili Englesku još jednim sposobnim Nemcem – na sramotu nemačke nacije.

– Ipak, strasti, bile one nasilne ili ne, nikada ne treba da budu izražene tako da dostignu tačku koja izaziva gađenje; i muzika, čak i u situacijama najvećeg užasa, nikada ne treba da bude bolna za uho već laskajuća i šarmanta i da, na taj način, uvek ostane muzika.