Ptice, krila i letenje…
Dugi niz godina ljudi su se pitali zašto se ptice poređaju u obliku klina kada lete. Ovo je zaista neverovatna pojava, jer je priroda smislila idealan način koji omogućava pticama da pređu ogromne udaljenosti, bez skretanja sa kursa.
Svaka ptica koja maše krilima obezbeđuje podizanje ptici odmah iza nje. Tako, zahvaljujući obliku klina, celo jato povećava brzinu leta za najmanje 71%, u odnosu na brzinu koju bi svaka ptica mogla da razvije pojedinačno. Ovaj metod letenja znatno smanjuje opterećenje pticama, tako da mogu da lete na velikim razdaljinama.
Na čelu klina je vođa, najjača i najotpornija ptica. Mahanje njenih krila stvara snažne vazdušne struje, pružajući dodatni protok vazduha onima koji lete iza. Druga karika olakšava rad trećoj, i tako dalje redom. Najstarije i najslabije ptice uvek lete na kraju klina jer je tu otpor vazduha minimalan. Ptice koje lete iza, bukvalno lebde na vazdušnim talasima koje stvaraju one ptice koji lete ispred. Takođe je neverovatno da ptice koje lete u klinu mogu da razviju brzinu od 80 km/h i održavaju je tokom celog leta.
Vođa jata, po pravilu, uvek postaje stara, ali još uvek jaka ptica, koja je letela više puta, i koja tačno zna put. U klinu bi trebalo da bude nekoliko takvih ptica, i sve one lete na čelu. Čim se vođa umori, povlači se i leti na kraj klina da se odmori, a drugi vođa zauzima mesto na čelu klina, i tako se smenjuju tokom celog putovanja.
Zanimljivo je da krik koji čujemo iz klina koji leti nebom, ispuštaju samo ptice koje lete iza. Na taj način podržavaju ptice koje lete napred i ohrabruju ih da ne usporavaju. Čim jedna ptica ispadne iz opšteg jata i pokuša da leti sama, odmah oseti težinu i otpor. Stoga se vrlo brzo svaka ptica vraća u klin.