BiHističemonaslovnaRegija BiračRepublika SrpskaSvijetVijesti

Dan planete Zemlje

U svijetu se danas povodom Dana planete Zemlje posebna pažnja poklanja zaštiti životne okoline i širenju svijesti o zagađenju prirode.

Dan planete je dan kada mislimo na životnu sredinu i na to kako da joj pomognemo.

U ovom događaju svake godine učestvuje milijardu ljudi, čineći Dan planete Zemlje najvećom građanskom akcijom na svijetu.

Za ovaj Dan Zemlje, pročitajte neke fascinantne činjenice o planeti koju nazivamo domom.

1. Zemlja nije savršena lopta

Naša planeta najčešće se predstavlja kao savršena lopta, ali to nije njen tačan oblik.

Zemlja je spljoštena na polovima, tako da se njen oblik preciznije definiše kao „spljošteni sferoid”.

Kao i u slučaju drugih planeta, efekat gravitacije i centrifugalne sile koji proizvodi rotacija na njenoj osovini dovodi do spljoštavanja polova i ekvatorijalnog širenja.

Stoga je prečnik Zemlje na ekvatoru oko 43 kilometra veći od prečnika od jednog pola do drugog.

2. Voda pokriva više od 70 odsto Zemlje

Na Zemlji, voda može da se nađe u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju.

Štaviše, ona prekriva tri četvrtine Zemljine površine u obliku glečera, močvara, jezera, reka, mora i okeana.

Oko 97 odsto sve vode na planeti nalazi se u obliku slane vode u okeanima.

3. Svemir počinje oko 100 kilometara iznad Zemlje

Granica između atmosfere i svemira poznata je kao Karmanova linija, koja se nalazi na 100 kilometara nadmorske visine.

Oko 75 odsto atmosferske mase može da se nađe u prvih 11 kilometara nadmorske visine.

4. Zemlja ima gvozdeno jezgro

Zemlja je najgušća i peta po veličini planeta u sunčevom sistemu.

Veruje se da je najdublji unutrašnji deo Zemlje čvrsta lopta poluprečnika od oko 1.200 kilometara.

Uglavnom se sastoji od gvožđa, koje, procenjuje se, čini 85 odsto njene težine, i nikla, koji čini oko 10 odsto jezgra.

5. Zemlja je jedina poznata planeta na kojoj postoji život

Zemlja je jedino astronomsko telo u univerzumu na kom smo uspeli da potvrdimo postojanje života.

Trenutno ima oko 1,2 miliona popisanih životinjskih vrsta, mada se smatra da je to samo mali procenat ukupnog broja.

Naučnici su 2011. godine procenili da prirodni svet sadrži ukupno oko 8,7 miliona vrsta.

Zemlja je nastala pre oko 4,5 milijardi godina i fizička svojstva Zemlje, njena geološka istorija i orbita, omogućili su postojanje života milionima godina.

6. Gravitacija nije jednaka svuda na Zemlji

Budući da naša planeta nije savršena lopta i, uz to, njena masa nije raspoređena na savršeno homogen način, postoje varijacije u snazi njenog gravitacionog polja.

Dakle, na primer, kako se krećemo od ekvatora ka polovima, jačina gravitacionog polja postepeno se povećava, mada je za ljude ta razlika neosetna.

7. Zemlja je planeta ekstrema

Naša planeta je prepuna naglašenih suprotnosti.

Zbog raznolikosti njenih geografskih oblasti i klima, skoro svaki region ima vlastite specifičnosti.

Razni su kandidati za najvreliju tačku na Zemlji, ali mesto na kom je zabeležena najviša temperatura svih vremena je Dolina smrti u SAD, gde je 10. jula 1913. živa u termometru dostigla 56,7 stepeni Celzijusa.

Na drugom ekstremu je Antarktik.

U stanici Vostok 31. jula 1983, merni instrumenti pali su na -89,2 stepeni Celzijusa.

8. Najveći živi organizam na Zemlji

Veliki koralni greben, uz obalu Australije, najveća je tvorevina na planeti sačinjena od živih organizama, do te mere da je jedina koja se vidi iz svemira.

Prostire se na više od 2.000 kilometara i dom je više hiljada morskih vrsta.

Unesko ga je 1981. godine proglasio mestom Svetske baštine.

9. Zemlja je jedina planeta u sunčevom sistemu sa aktivnim tektonskim pločama

Zbog kretanja ovih ploča, površina naše planete neprestano se menja.

Ploče su zaslužne i za formiranje planina, seizmičke aktivnosti i rad vulkana.

Ciklus ovih ploča takođe igra ključnu ulogu u regulisanju Zemljine temperature, doprinoseći recikliranju gasova efekta staklene bašte kao što su ugljen dioksid, kao i stalnim obnovama okeanskog dna.

10. Zemlja ima zaštitni omotač

Zemljino magnetno polje služi kao štit od sunčevog neprestanog bombardovanja visokoenergetskim česticama.

Ovo polje prostire se od unutrašnjeg jezgra Zemlje do granice na kojoj se ona sreće sa solarnim vetrovima.

Između ostalog, magnetno polje pomaže nekim životinjama da se ne izgube (pomaže i nama ukoliko koristimo kompas).

(BBC)

Povezani članci

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button