ističemoKultura i dešavanjaRegija BiračRegionVijesti

Ljudi za primer-dr Marija Lazarević iz Loznice doktor nauka sa više talenata

Dr Marija Lazarević, specijalista opšte medicine, poslednjeg dana februara postala je zvanično doktor medicinskih nauka – smer neuronauke, jedina u Zdravstvenom centru u Loznici. Jedna je i od retkih lekara koji vole da pišu, objavila je deset knjiga – proze i poezije od kojih su neke i nagrađivane i prevođene na nekoliko svetskih jezika. Član je Mense – udruženja visokointeligentnih pojedinaca.

Ima ljudi kojima obrazovanja i usavršavanja nikad nije dosta, uvek teže ka nečem višem i ne zaustavljaju se na postignutom. U malim sredinama takvi pojedinci su “retke zverke” pa svaki njihov uspeh ne može da ostane neprimećen ili bi bar tako trebalo da bude. Lozničanka dr Marija Lazarević, specijalista opšte medicine, 29. februara zvanično je postala doktor medicinskih nauka smer neuronauke na Fakultetu medicinskih nauka. U pitanju je trogodišnji studijski program za doktorat gde se, najpre, prati nastava, polažu ispiti i na kraju se pišu doktorske studije. Za svaku pohvalu je i to što je prva na grupi doktorirala na ovom smeru.
Neuronauka je oblast medicine koja se bavi nervnim sistemom, dakle, neurologija i psihijatrija, s tim što je moj doktorat možda više vezan za psihijatriju, ali ima i elemenata neurologije pošto su u pitanju demencije. Ispitivala sam povezanost bolesti sa upotrebom različitih lekova koji remete metabolizam vitamina B12 pošto je ovaj vitamin veoma važan za nervni sistem, ali i za čitav organizam. Demencija može da nastane iz različitih razloga, jedan od njih je nedostatak vitamina B12 koji je važan, dakle, za nervni sistem, za obnovu miolina, za stvaranje ćelija koštane srži, ali je takođe važan i za raspoloženje zato što on utiče na stvaranje neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu i usled njegovog nedostatka može da nastane poremećaj raspoloženja – objašnjava Marija Lazarević.

Kada se upisivala na specijalizaciju, kaže da nije bilo više mogućnosti, htela je da se opredeli za psihijatriju, međutim, tada za tu oblast nije bilo potrebe u Loznici pa se odlučila za drugu mogućnost, opštu medicinu koja joj je, takođe, bila prihvatljiva.

– Međutim, nije mi to bilo dovoljno pa sam krenula na obuku iz psihoterapije – oblast transakcione analize, koja je trajala pet godina tako da imam i naučne radove iz ove teme. Potom sam rešila da se upišem i na doktorske studije, bila mi je želja neuronauka i ukazala mi se ta mogućnost. Meni nisu interesantne samo psihijatrija i neurologija, povezujem stvari i na osnovu toga donosim zaključke. To, u suštini, i jeste opšta medicina tako da mi je to, možda, čak i zanimljivije nego da sam se samo bavila jednom oblašću medicine – ističe doktorka.

Kao doktor nauka može da predaje na fakultetima, ali i da nastavi sa obavljanjem prakse. Prvo njeno predavanja je, kako kaže, imala u lozničkom Zdravstvenom centru, zatim na kongresima Opšte medicine, a potom su usledili i drugi kongresi. Teme su bile različite – iz opšte medicine, psihijatrije, tu su razni prikazi slučajeva, zaključivanja iz prakse, teme vezane za kolege, za medicinsko osoblje zaposleno u Službi opšte medicine, Hitne medicinske pomoći.

– Od Srpskog lekarskog društva, gde sam član u Naučnom odboru, dobila sam poziv za predavanje pošto sam pre više od dve godine dobila i zvanje primarijusa. Lane su me pozvali da držim predavanje na kongresu toksikologa što je bio veći zadatak za mene. Iz Lekarske komore su me pozvali da držim predavanje u aprilu na kongresu u vezi sa imunodeficijencijom (stanje ljudskog organizma u kojem je imuni sistem nedovoljan ili oslabljen u borbi protiv infekcija). Držala sam predavanja i u Hrvatskoj, u BiH u Sarajevu na Kongresu porodične medicine, zatim, u Makedoniji na Kongresu jugoistočne Evrope gde sam dobila prvu nagradu za najbolji rad i predavanje – ističe naša sagovornica.
Marija Lazarević je izradila brojne projekte, dva je radila u saradnji sa Regionalnim centrom za talentovanu decu i to pod pokroviteljstvom Mense Srbije, udruženja visokointeligentnih pojedinaca, čiji je ona član.

– Želela sam da pomognem talentovanoj deci u regionalnom centru, da skrenem pažnju na njih. Pravili smo radionice, predavanja, dolazili su i pojedini članovi Mense. To je bio projekat vezan za psihosocijalnu podršku, kako da se ta deca snađu u svetu koji nije baš prilagođen natprosečno inteligentnim. Samo su dva procenta natprosečno inteligentnih, svet je više stvoren za tih 98 odsto pa onih dva odsto mora da im se prilagodi. Želela sam da ih uputim na ono što ih čeka, kako da se uklope, prilagode. U drugom projektu smo kroz radionice usmeravali talentovanu decu kako da naprave naučni rad, projekat, kako da napišu knjigu – precizira ona.

Marija je i član Udruženja lekara pisaca “Vidar” a odskora i Udruženja književnika Srbije, objavila je deset knjiga proze i poezije od kojih su neke i nagrađivane i prevođene na engleski, ruski, španski, turski i objavljene su u antologijama Kirgistana, Turske, Kostarike, Indije. Posebno izdvaja naučnu monografiju o lečenju i tretmanu dece sa poremećajima iz spektra autizma koju je objavila “Akademska misao” iz Beograda. Uskoro treba da izađe i zbirka tekstova “Hrišćanstvo, pravoslavlje i medicina”, koje je napisala za časopis Srpske pravoslavne crkve “Pravoslavni misionar” gde je, kako kaže, pokušala da poveže duhovnost i medicinu.

– Inspiraciju nalazim svuda u okruženju, čak i u ordinaciji među pacijentima, to su prosto moje unutrašnje emocije i misli koje prenosim na papir. Knjiga “Psihološke igre političara” je za sva vremena, to je prvo bio moj rad iz psihoterapije na kongresu psihoterapeuta, koji je naišao na odličnu reakciju prisutnih. Treba da napišem i drugi deo ali me usporio malo i ovaj doktorat – napominje ona.

Na pitanje šta bi to bilo u drugom delu, odgovara “Možda i one stare malo više razrađene teme, ima tu nekih mojih novih shvatanja političke situacije, tako da bi bilo dosta novog”.

Doktorka Marija dvadeset godina radi sa pacijentima na opštoj medicini, najpre u Domu zdravlja u Malom Zvorniku gde je bila načelnica Opšte, hitne i kućne službe, a trenutno je šefica Zdravstvene stanice u Lešnici. Kaže da dnevno kroz njenu ordinaciju prođe i po sedamdeset pacijenata, retko kada je manje od pedeset, što je više od propisanog.

– Ne mogu da vratim pacijenta, nas dve doktorke ovde radimo i dosta je iscrpljujuće, ali, eto, izdržimo. U suštini, meni nije loše, drugi kažu da im je težak teren, ali ja sam se uklopila. Ambulanta je sređena, sredila sam i svoj prostor – kaže ona.

Pitamo je šta dalje, odgovara: “Dalje nema, to je vrh. Predstoji pisanje naučnih radova i knjiga”.

V. Mićić

Izvor: Lozničke novosti

Povezani članci

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button