Iz štampe izašla knjiga Duške Ristić „Nevidljiva ruka spasa“
Iz štampe je izašla prva knjiga pjesama autorke Duške Ristić „Nevidljiva ruka spasa“. Pjesme su posveće Bogu, vjeri i ljubavi.
Duška Ristić rođena je u Milićima, srednju i osnovnu školu je završila u Šekovićima, a ekonomski fakultet u Bijeljini, gdje i živi.
“Ovo je moja prva zbirka. U srednjoskolskim danima i kao student sam pisala. Medjutim, prestala sam da pisem. I sada na ljeto, krajem avgusta javila mi se inspiracija. Tako da sam opet počela da pisem i knjigu sam na napisala za dvije, tri sedmice. Uskoro treba da se održe i promocije. Bila sam gost srpskog Udruženja književnika Švajcarske u Modriči i tu sam predstavila svoju knjigu”, rekla je Duška za radio Magic.
“Sa ljubavlju i empatijom, pisati danas poeziju mogu samo (naj)osećajn(ij)e duše visokog morala, spuštene iz astralnoga i u telo pod srce jedne plemenite žene – Majke, koja ju je nosila i rodila, baš kao što se i ona potvrdila kao zdrava Majka i roditelj svoje biološke dece. A ovo će duhovno „čedo“ biti njeno treće, iako prvenac između korica. Nadam se da će i čitaoci prepoznati sve kvalitete i vrednosti, sposobne mlade žene koja, dosta spretno i mudro, ekonomiše svojim izrazom, napisao je Senahid Nezirović, član Udruženja književnika Republike Srpske i DKB-a o zbirci Duške Ristić „Nevidljiva ruka spasa“.
NEVIDLJIVA RUKA SPASA
Bilo je dana kada dalje nisam mogla,
Kada sam osjećala da sam do kraja došla.
Bilo je noći
Kada sam mislila
Da iz njih živa izaći neću moći.
Bilo je suza, jecaja i očaja,
Bilo je mnogo razočaranja.
Ali, sve sto sam prošla,
Prošla sam sa njim
Zato ja ne žalim.
Sto sam više padala
Više sam se molila
Jedino sam Boga
Sebi dozivala.
Nevidljiva ruka spasa uvjek me je dizala,
Kada mi je bilo najteže u pomoć mi je stizala.
Nevidljiva ruka snagu mi je davala,
I nikad od mene nije odustala.
Zato,
U sreći i tuzi,
U ljubavi, brizi i slozi
Iskreno reci Bože ti pomozi.
Ruke svoje sklopi
U nebo gledaj,
I nikad nikome na Boga nedaj.
BRAT
Kako je ljepo kada znas da imas neko kome mozes dusu da otvaras,
Kome mozes sve da kazes,
Kome ne moras da lazes.
Kako je lijepo kad je neko tu
Da te cuva,
Kada ne dopusti nikome da te sputava.
Kaka je lijepo kada znas da uvijek mozes, da se na njega oslanjas.
Jer brata samo majka rodi,
S’ bratom niko ne moze da se srodi.
Brat te cuva,
Brat te stiti,
Od brata ne moras nista kriti.
Brat te voli,
Brat te pazi,
Brat nikome ne dopusta da te gazi.
Zato, Brata svoga voli,
S’ bratom se pazi, I nikome ne dopusti Da vasu ljubav zgazi
BRAK
Kazu treba da trpis,
Treba da cutis,
Da bi sacuvao brak
Sve moras da izdrzis.
Da, Brak je danas tesko sacuvati,
Tesko je do kraja ostati.
Za brak se treba boriti,
I treba se sto-sta uraditi.
Kazu djeca trpe,
A zar ne misle da su djeci vece muke
Kad se roditelji ne drze za ruke?
Kad stalno jedno drugo za nesto krive,
Pa zbog cega onda zajedno da zive?
Kad jedno drugom Greske traze,
Tu vise nista ne pomaze.
Svadja stalna djecu muci,
U njima nemir stvara,
Zar mislis da to djecu ne razara?
Zato, Ako moze normalno da se zivi,
Ako priznaju da su oboje krivi,
Ako u njima ljubav i postovanje zivi,
Brak neka se zadrzi.
Ali, Ako ce se stalno svadjati,
Sve na svoju ruku raditi,
U odvojenim sobama spavati,
Čemu se onda nadati.
Samo ti najbolje znas
Da li tome braku pripadas.
