Протојереј Марко Данојловић – Све пролази, све тече (panta rei), свему има крај осим….
“Што је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројити” (Проп. 1.15.)
“Ако ви заћутите, камење ће проговорити!” Вођен увијек овим ријечима сматрам за неопходно поново опоменути исти онај народ који свакако има прилике да ово прочита, свако из својих разлога и побуда, успаван и млак, ни црн ни бјео, ни са Богом а декларативно ни против Бога….Машина данашњице меље без милости све пред собом па тако и онога на кога је и усмјерена, човјека данашњице, вјечитог компезатора и тркача за нечим што ни он сам не зна да дефинише.
Ако бисмо упитали човјека, прије тога да умири сва своја чула како би дошао до најискренијег и најтачнијег одговора, шта му је потребно у животу и добили одговор који се скоро па увијек везује за материјалним а потом поставили друго питање да ли би га то учинили срећним, одговор би био да је то то. То је дакле дефиниција среће за њега.
Међутим, уколико би се осврнуо на прошлост и исте такве тренутке са истим дефинисањем среће, застао би и уколико је искрен увидио да је у суштини његова срећа трајала колико и дрвце шибице док гори. Дакле, промашио је и смисао и курс.
Шта се у таквим тренуцима дешава? Умјесто некада болног прихватања реалности да иде без смисла кроз живот, човјек ће потражити нови тренутни смисао у истом таквом “комаду” нечега материјалног и онда крећемо поново……некада године и године док се то не оствари, десетак сиједих, неколико изгубљених пријатељстава, разочарења, нервозе, запостављања васпитања дјеце….И тако у круг.
А поред нас све пролази, све тече….и тако тече и наш живот, пролазимо и ми непрестано трчећи за новим и новим. Негдје у низлазној путањи живота све се више умирујемо и тражимо искрен и болан одговор. Да ли је касно? Није. За Бога никада није касно.
Без Бога смо “од до”, бића са почетком и крајем, ништа више, мање од вјетра који у секунди проструји поред нас.
Проповиједник у својој књизи говори за тврдоглаве, невјерне, оне који су сами себе одбацили од Бога, да заиста такви се не могу исправити док то сами не пожеле. Само да не буде касно….
Да закључим, трудећи се да будем што краћи, лиска на грани је трајнија од људског живота и зато не компензујте срећу тренуцима који су мањи од секунде, тражите срећу тамо гдје је срећа суштина а то је Господ Бог. Заједница са Њим је срећа, литургијска срећа. Видјећете како се та срећа умножава и траје дијелећи је са другима. Свако добро и онима који ће се причестити, а требали би многи, нека је на здравље и спасење.
Протојереј Марко Данојловић
